У четвртак, 14.10.2021. године, на Великој сцени КЦГМ, са почетком у 20 часова, Милановачко позориште са неизмерном радошћу премијерно представља монодраму КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР (Поруке Светог владике Николаја Велимировића српском народу из логора Дахау), са одобрењем СВЕТОГ СИНОДА СПЦ и благословом владике жичког, господина Јустина. Избор текста, музике, сценографија, режија и у улози владике БРАНКО КНЕЖЕВИЋ, костим је обликовала Биљана Кнежевић, мајстор сцене је Милан Аћимовић, мајстор тона и светла је Горан Драгутиновић. Улазнице су бесплатне, а можете их преузети у рачуноводству Културног центра радним данима од 08-16 часова.Добро нам дошли!

У недељу, 18.07.2021.г. свечаном доделом награда и признања пала је завеса на Трећи међународни сусрет варошких позоришта ТАКОВСКЕ ЦВЕТИ Повеља ДРАГОЉУБ ДРАШКО ОБРЕНОВИЋ, коју Милановачко позориште додељује истакнутим члановима, за нарочити допринос и дугогодишњи рад, ове године припала је ДРАГУ МАКСИМОВИЋУ. Одлуком жирија у сенци (жири публике) награда за најбољу представу припала је УКЦ Смедеревска Паланка за представу ЕПИТАФ (Дора Делбјанко) у режији Мирослава Петровића. Одлуком стручног жирија, Иване Димић Цици, драматурга, добитнице НИНОВЕ награде, дугогодишње управнице Атељеа 212 и директорке драме у Народном позоришту награђени су: Најбоља млада глумица…….. Дуња ВУЈАТОВИЋ у улози Оне у представи „Ау што је то добар пос’о“ (по тексту Мирољуба Надовића Рикија, режија Огњен

Дан седми СПАСАВАЊЕ РЕДОВА ИВАНА Синоћ смо на великој сцени Културног центра угостили представу из града Волоколамска, градске области Москве. Позориште “На бедему“, које ради као део Центра културе и стваралаштва “Извори“, овај фестивал је учинио заиста међународним, што му даје посебну тежину, али и обавезу да у долазећим годинама угости такве и сличне ансамбле. Синоћни гости су нам дошли управо из постојбине савременог позоришта, театра кога знамо у оваквом облику. Утицаји и школа Чехова, Достојевског, Гогоља и тандема Станиславски/Немирович Данченко наметнули су се целом свету. Била је то представа по тексту “Седам здела, седам кашика“, о којој ће бити нешто више речи у наставку. Из каквог нам то града

Дан пети У ГОСТИМА КОД РАДОВАНА ТРЕЋЕГ Или: како наглавачке поставити “Ромеа и Јулију“ и још понешто… У гостима су нам синоћ били чланови позоришта из Смедеревске Паланке. Они који дуже памте, сећају се почетка седамдесетих када је аматерским сценама наше земље, а посебно Србије, господарила “Моравска школа“. Није било фестивала с ког Паланчани или Плањани нису доносили најпрестижније награде. Аца и Љубица Митровић, Ђорђе Ђурђевић, Тома, Гицко и остали, показали су да се дуж Мораве , у срцу руралне Србије, Шумадији, може тумачити и представљати позориште у свом најлепшем, али и најделикатнијем светлу. После осеке дуге можда и две, две и по деценије, поново смо у ситуацији да гледамо