Представа “Професионалац” Милановачког позоришта увршћена међу пет најбољих представа у 2018. години
Представа „Професионалац“ коју је на сцену поставио редитељ Бранко Кнежевић, једна је од пет најбољих представа у 2018. години и као таква изборила је пласман на завршницу националног фестивала „Миливојев штап и шешир“. Фестивал се организује у част Миливоја Живановића и славу глумачког позива, и по петнаести пут биће реализован у Пожаревцу.
Пошавши од својих програмских опредељења, театарске естетике, као и увида у тренутну српску позоришну продукцију организатор фестивала, Центар за културу – Пожаревац, осим Милановачком театру позив за наступ на 15. јубиларним глумачким свечаностима упутио је и позориштима из Београда („Студио Бис“, представа „Покондирена тиква“), Шида (позориште „Бранислав Нушић“, представа „Бал вампира“) и Крагујевца (СКЦ, представа „Пешчаник“), уз учешће и домаћина – позоришта из Пожаревца (представа „Чудо у Шаргану“).
У част победника фестивала ревијално ће наступити позориште „Креативни хаос“ из Смедерева (представа „Мурлин Мурло“), победник једанаесте смотре „Живка Матић“.
Фестивал ће бити реализован од 22. – 27 фебруара 2019. године, а наступ милановчана предвиђен је за 26. фебруар.Проверу пред наступ у Пожаревцу, глумци Милановачког позоришта имаће 14. и 21. фебруара 2019. године од 20 сати на „Малој сцени“.
Интересантно је поменути да је ове године за наступ на фестивалу у Пожаревцу, као кандидат Милановачког позоришта била и представа „Силвија“, у којој наступају глумци театра из Горњег Милановац: Татјана Рашић, Даница Вучетић, Виктор Вујић и Михаило Ристић.
О представи “Професионалац“:
У овој „горкој“ комедији, детаљи проживљених живота осведоченог опозиционара (Теодор Теја Крај) и његовог полицијског иследника (Лука Лабан) искрсавају из тајних полицијских досијеа и оживљавају пред публиком кроз невеселе ситуације и догађаје осветљене хумором и апсурдом. Неочекивани сусрет и болна истина доводе до погледа на прошлост из потпуно другачијег угла. “Професионалац“, је тужна комедија о свим нашим временима прошлим, за сва времена будућа.
То је прича о „професионалцима“ и „аматерима“…
„Професионалац“ једно од најзначајних дела Душана Ковачевића на сцену је поставио редитељ Бранко Кнежевић, а улоге осим Кнежевића (Лука Лабан) тумаче и Предраг Лошић (Теодор Теја Крај), Љиљана Микетић (Марта) и Михаило Ристић / Никола Старчић (Лудак).
Костимограф је Биљана Кнежевић, мајстор сцене Милан Аћимовић, а мајстор тона и светла је Виктор Вујић.
Реч редитеља:
„Нисам учинио више зла него што сам морао.“
Има ли искренијег, одлучнијег суочавања, преиспитивања трагике сопственог живота, исповести и молитве за опроштај, него у реченици коју у драми „Професионалац“ Душана Ковачевића изговара Лука Лабан, „полицајац пре времена, после тридесет година псеће службе најурен у пензију…“, зато што је „постао близак идејама проблематичних људи“, за то што је „фотокопирао и износио поверљиве списе“, и зато што је „дружећи се са уметницима постао пијанац“
Морао?
Кад све прође, кад дође време свођења рачуна са сопственим животом и сопственим образом, кад се над главом укаже бесна балава звер онога „што је морао“ и „оног што није морао“, кад све идеје и идеологије којима је веровао открију своје фарисејско лице, иза кога стоји, а због сопствене немоћи и недостојанства, само црвоточива, потуљена потреба да се над човеком влада, пред тим препаднутим човеком остане само једна реч „морао“.
Морао?
Кад човек схвати да ништа није „морао“, да је одлуке доносио сам, без обзира на морања и принуде, сам, по сопственој слободи, онда се пред њим укаже сва беда и јад, бездан сопственог ништавила и бесмисла, јер схвати да ту слободу није ни имао, да је сам себи је укинуо, препустио другима и прихватио да живи зато што „мора“.
А није морао.
А нисмо морали.
Онда није чудо што из дубине утробе, без суза риче потреба да се вратимо међу људе:
„Реци му (сину Милошу), да смо се растали ко људи… Ето.“