Савршени познавалац људског карактера, нагона и психе; игара које људи играју да би манипулисали другима или задобили себи статус, Антон Павлович Чехов, функционише перфектно у свим временима и на свим просторима. Практично су нас на то подсетили чланови Аматерског позоришта Горњег Милановца чувеним „Једночинкама“. Народни музеј Топлице био је тесан да прими све заинтересоване, а оне који су имали срећу да нађу место бескрајно су уживали у мајсторијама глумачких виртоуза. Радње у овим хуморескама су једноставне али ипак чеховљевски емотивне, благо ироничне и меланхоличне, оцртавајући потрагу за трајним људским вредностима и деформацијама у реалном животу. Ликови су сликовито изграђени а костимографија врхунска. Ако се томе дода стручна помоћ Љиљане Драгутиновић и зналачка режија Бранка Кнежевића, успех је загарантован. Највише пажње гледаоца привукли су Драшко Обреновић, занимљивим монологом ,,О штетности дувана“, у коме инфантилни муж упорно покушава да се држи задате теме, ал` стално скреће, бавећи се собом и својим подређеним, чак и понижавајућим брачним положајем. И наравно, глумац вечери, Предраг Лошић са оригиналним тумачењем ,,Трагичара од невоље“ – Ивана Толкачова, који на сцени доживљава колапс система услед многобројних обавеза и притисака које трпи од ближе и даље околине. Лошић, говорном маном, мимиком лица и гестикулацијама тела изазива лавине смеха, и свим овим елементима савршено дочарава свој трагикомичан положај. У нешто опуштенијем ,,Медведу“ су нас комплексношћу мушко-женских односа заинтригирали Марија и Ивица Тодорић а у ,,Лабудовој песми“ меланхолични Бранко Кнежевић нас још једном, а непосредно после Данеша из представе ,,Клара десило се нешто неочекивано“, подсетио на муке, зној и сузе глумачког заната.
Свеукупно Горњи Милановац има чиме да се поноси, а глумачки тим је оставио одушевљене гледаоце у још једној врелој ноћи.

Даниел Јовановић