Какав је ваш утисак? Одгледали сте представу…?
Почаствован сам што ме је мој драги пријатељ Бранко позва на представу, и одушевљен сам, заиста! О
децентрализацији Србије причамо на све стране, ударамо у све таламбасе а овде је управо оно што треба да
се дешава уовој нашој драгој, вољеној и прелијепој Србији. Ово је доказ да и људи у локалним заједницама,
без обзира гдје, могу да направе велику ствар. Наравно, ја сам гледао представу и са Пером Краљому али, да
се нико не наљути,ова је верзија изведена с љубављу, ентузијазмом, са жаром, оним што из срца полази. И
нема ту професионалне оптерећености него има љубави и радости што се то чини. Наравно , ја знам да је мој пријатељ Бранко тај који то све у Милановцу покренуоБило би прелијепо да
Милановац добије једну лијепу салу. Дефинитивно, треба овим људима помоћи. Стално причамо да
немапара, нема пара, а знам да се све може кад се хоће.
Поздрав овој цијелој екипи, поздрав прелијепом Милановцу. Лепо би било да сваки крај у нашој лепој земљи,
држави, добије по неког Бранка и ове дивне људе, аматере, који су све ово изнијели, заиста на радост и
задовољство. Душан Ковачевић је, не списатељ, него пророк, хроничар живота и живота, и та хроника живота
и живота, и вечерашња представа као и у многим сценаријима кјоје је писао, је ретроспектива наше
реалности. И ово треба људима говорити, казивати, е да би смо омудрали.
Свако добро желим екипи, а милановчанима желим да добије једну прелијепу салу за позориште, да би
дочекали, можда, за једно десет година позориђшни фестивал у Милановцу. Свако добро желим!