Где је наше позориште било, а где је сад?
Били су, дословце, на самом почетку. И, захваљујући Бранку Кнежевићу, збиља само њему, касније и
глумцима који су ту – требало их је окупити прегалачким радом. Када сам Предрагу Бајчетићу (професору на
Академији за позориште, филм, радио и телевизију, прим. аут.), причала о аматерском позоришту у Горњем
Милановцу, и објашњавала шта све то Бранко Кнежевић ради у позоришту, он ми је рекао: „Љиљо, то је
подвиг“. И, ево, прошло је много година од тада, а ја и даље не могу да верујем с којим жаром он то ради,
колико љубави у то улаже, упркос томе што је простор у коме раде, такорећи – рупа! Он већ има широк
репертоар, а сада ће поставити и „Професионалца“ (Душана Ковачевића, прим. аутора), и „Госпође
министарке“ (адаптација „Госпође министарке“ Бранислава Нушића, прим. аут.), – то ће бити седам
представа. То је завидно, јер само нека позоришта у Београду имају мало више представа од Милановачког
позоришта. То је за аматеризам и за Горњи Милановац велика ствар, да публика стално долази и да се све ове
представе још увек играју. Тим пре што знам да Горњи Милановац нема много становника.
Велика је штета за толики улог, јер раде класике – што тешко пада на памет и професионалним позориштима
– лакше је играти савремену драму, кад играте класику, морате бити дисциплиновани, да добро говорите, што
је Бранко успео са својим глумцима. Оно што ради Дејан Мијач или Егон Савин у Беогаду, Бранко покушава са
својим ансамблом. Да достигне тај највећи стандард и ниво. И штета је да се њихов простор бар не прошири
мокрим чвором, нормалном гардеробом, кабином за мајсторе светла и звука, да има фундус који не влажи,
јер сам и сама видела, одлазећи у Милановачко позориште, да је то просто греота. Мислим да би градски
већници и општина требало да дођу да гледају представе, и сами ће , онда, знати шта им још фали да би овај
ниво, који је завидан у аматеризму, подигли на још виши.
Сада је ово позориште, од аматерских позоришта, у самом врху, по свему, и редитељски и глумачки. Била сам
у жиријима и имала сам прилике да упоредим. Само, награде које су добили до сада требало би да неко
примети и схвати значај њиховог рада.
Видим да су људи у Милановцу жељни позоришта, зашто им то ускратити? Када већ дајемо новац за концерте
на Тргу поводом новогодишње прославе. Кажем, нису ово велика улагања, а они су то заслужили.