„Доктор Шустер“ је комедија? – или драма?, или и комедија и драма, која спада у сам врх не само Ковачевићевог опуса, него целокупне српске драмске литературе. То што она, још увек, није на оном месту које јој заслужено припада, проблем је и српског али и планетарно секуларизованог света. Као и осталим својим делима, писац неумољиво сведочи и сецира свет који се мења, нестаје и настаје пред човековим немоћним очима. „Гледам и „преписујем“, каже писац, а у поднаслову „Клаустрофобичне комедије“ „признаје“ да „позориште потказује живот“. „Доктор Шустер“, као и остале Ковачевићеве драме не позивају на преокрет, акцију, револуцију маса, али подстиче на размишљање, здрав разум и промену која се зачиње и остварује у глави појединца. Духовна снага може све, може и планине да помера, а камоли да угаси фитиљ једне бомбе. „Ако имате вере колико зрно горушичино, рећи ћете гори овој: пређи одавде тамо, и прећи ће, и ништа вам неће бити немогуће“ (Мт. 17, 20).
Нестаје ли непрестано и неповратно и увек свет прихваћених а затим одбачених вредности – као да смо оне основне испунили. Доктор Никола Кос, Доктор Шустер, се пита: „Умрећу а нећу схватити како је нестао цео један свет господе … финих, отмених, честитих, поштених људи … А знаш ли зашто је то тако … Зато што су људи престали да поштују Бога. Ако ти не поштујеш онога ко те је створио како ћеш поштовати једног обичног старог човека?“
Како? Многи ће одговорити: „Лако. Поштуј Га“.
Једноставно а тако тешко.