Мислим да је за једно аматерско позориште велика част да се нађу на овим даскама. Али, они су својим
знањем, умећем и радом то и заслужили. Мислим да нисам пристрасан, доста сам у позоришту. Када сам
погледао Бранкове представе, био сам у најлепшем смислу изненађен. И, хвала Богу, имамо Душана
Ковачевића, који је, као управник Звездара театра и као академик, једно од највећих имена када је позориште
у питању, одлучио да подржи Милановачко позориште и њихов рад. Погледао је представу. Његови
критеријуми су јако високи и не би пристао на овако нешто да није видео вредност и квалитет. Ја бих волео да
следећа представа коју ће Милановачко позориште радити опет дође у Звездара театар.
Имају ли уметници шансу?
Мислим да је то јако тешко. Говорим као професионални музичар. Јако је ретко, радимо концерте, тешко
данеко хоће да помогне културу. А за позориште, поготово аматерско, јако је тешко да изађе у први план. То
је рововски посао. Мени је Милановачко позореиште зрачак светлости у тунелу. Доћи у онај њихов подрум у
коме раде, не можете веровати да таква емоција и квалитет излазе из таквог простора.