Реч редитеља (У име народа) 

Кад је народ стварао власт није размишљао да ће можда, једном, идеал власти `у име народа` бити остварен. 

Народу је тада било довољно да измисли „власт“. 

Али кад је власт `у име народа` постала власт над народом, ђаво је однео шалу. 

А било је то од почетка почетака. 

Бунио се народ, није да се није бунио… 

И? 

Ништа… 

Изабрани `у име народа` објаснили су народу да иза свега `стоји народ` и да не може да се буни против народа који је „то“ сам смислио. 

Објашњавао им народ да није „то“ тако замишљао… 

Изабрани `у име народа` одговараше народу да „цео свој живот посвећују борби `у име народа` – и да им он , незхвални народ, тако враћа“. 

Молио их народ да не посвећују цео свој живот борби `у име народа`, да више не раде `у име народа`, да су већ довољно зарадили `у име народа`, да оду `у име народа`… 

А кад су много радили `у име народа` одлазили су. 

Није да нису. 

С мотком. 

С куком. 

С  мотиком. 

А онда је народ бирао нове који ће владати `у име народа`, које је онда народ у своје име опет молио да оду `у име народа`, да не посвећују свој живот борби `у име народа`, да не раде више `у име народа`… 

И одлазили су. 

Није да нису одлазили. 

Уместо њих народ је бирао нове и нове који ће владати `у име народа`. 

А шта кад је идеал друштвеног уређења остварен, и кад је „народ постао животињски, окрутно, дивље лојалан?“ , запитао се Славомир Мрожек. 

И није више потребна власт `у име народа`? 

И власт мора да влада `у своје име`? 

Без народа.  

Не. 

Ту прељубу народ не би преживео. 

Народ мора да бира. 

То му је у опису. 

Било кога. 

Боље да нема народа него да нема власти. 

Кога да хапси полиција, рецимо? 

? 

Не.  

То је немогуће. 

Није идеал друштвеног уређења замишљен тако идеално да никад не буде остварен.  

Не. 

У том случају народ би на коленима завапио: Нека буде како буде, само нека буде `у име народа`. 

А Годо седи у ћошку кафане. 

И наручује пиће. 

На име народа. 

Бранко Кнежевић